Зашто су писци поднели оставке

На десетој изборној скупштини Српског књижевног друштва (СКД), која је одржана у суботу, јачи утисак оставиле су писмене оставке на чланства у овом удружењу Радмиле Лазић, Владиславе Гордић Петковић, Зорана Живковића, Срђана В. Тешина, Тихомира Брајовића, Радослава Петковића, Андрије Матића, Боривоја Адашевића и Александра Новаковића него именовање Вулета Журића за новог председника Управног одбора и Миодрага Раичевића за председника скупштине и пријем нових чланова. Навикли смо на несугласице међу политичарима, али када оне постоје међу српским писцима то поред литерарне чари има и призвук стварног идејног размимоилажења, односно озбиљнијих подела.

Од поменутих писаца који су из СКД-а иступили, на скупштини се једино појавила Радмила Лазић, која је отворено образложила свој излазак из ове књижевне организације, а њени аргументи изазвали су негодовање колега писаца. Наиме, у претходној писменој оставци, Радмила Лазић је затражила од Управног одбора СКД-а да буде избрисана из чланства због срамног лицитирања именом Чарлса Симића у тренутку када га је предложила, као врхунског песника светског реномеа и преводиоца наше поезије, за почасног члана.

Како је навела Радмила Лазић, на прошлој скупштини СКД-а нашла се у непријатној ситуацији поводом овог свог предлога због тога што је Милован Марчетић, тадашњи председник УО, тражио да буде задовољена одређена процедура о којој она раније није била обавештена, а која није поштована прошли пут, када је за почасног члана био примљен Хуан Октавио Пренс.

– Тридесет година сам члан друштава писаца (УКС, СКД) и не памтим да је оваква атмосфера била међу књижевницима, да је икада толико писаца изашло из удружења. У СКД се уселио један интелектуално-морално-естетски конзервативизам који се обраћа писцима бирократским језиком, позивајући се на прописе – рекла је Радмила Лазић, додајући:

– Никада се није десило да писци бране власт од писаца, односно да не бране писца од власти. А сада се и то десило. Поданички однос према власти проистекао је из зависности писаца од „мрвица” које ће им уделити власт за опстајање друштва писаца, часописа, награда, уредничких места, хонорара, просторија. Стога се ћути и када је слобода говора угрожена. Отуда немушта саопштења СКД-а и ПЕН-а да би сачували стечене позиције појединцима који ће се већ некако одужити.

После прочитаног образложења Радмиле Лазић уследиле су реакције присутних књижевника, који су овакве квалификације оценили као нефер и увредљиве, патетичне, непримерене да дођу од некога ко прима националну пензију, и ко је у ствари огорчен због тога што се СКД није децидније огласио поводом случаја „Николаидис”. Милован Марчетић је објаснио да је немогуће било усагласити ставове више од две стотине писаца, када је о афери „Николаидис” реч.

У писменим образложењима других писаца који су иступили из СКД-а кратко су изречена неслагања с досадашњим постигнутим резултатима; било је речи о нередовном присуствовању скупштинама друштва и слично. Срђан В. Тешин за наш лист дао је шире објашњење својих разлога:

– Из управе СКД-а, а потом и из чланства друштва, изашао сам због тога што нисам добио задовољавајуће одговоре на питања о политици пријема у његово чланство. Чак су и писци опскурних биографија, прваци треш и патриотске литературе, данас чланови овог друштва, а писци чије су књиге имале запажену рецепцију, које су преведене, објављене у више издања и екранизоване, нису примљени у СКД, уз образложење да су недовољно афирмисани. Потпуно друга ствар је што су приликом пријема у чланство прекршене и одредбе Статута о броју кандидата који могу бити примљени у друштво на годишњем нивоу. Оваквом политиком се потпуно потире идеја оснивача.

Тешин наводи и то да није добио ни одговор на питање зашто су на међународне песничке фестивале били делегирани прозни писци и запитао се да ли у СКД-у одједном нема довољно добрих песника, па у иностранству морају да их заступају романописци? Затим каже:

– Такође, нисам добио ни одговор на питање зашто се СКД ономад сврстао уз једну страну у сукобу у вези с књижевним и ванкњижевним догађањима у Врању. Представници СКД-а учествовали су на трибини „Разарање српске књижевности”, којом се подршка даје једној опцији, док је, поводом случаја „Угричић”, управа СКД заузела потпуно другачији став. Тако је дошло до схизофрене ситуације, поједини чланови СКД-а су одређени као главни кривци за „разарање” српске књижевности.

----------------------------------------------

Лична размимоилажења

Став досадашњег председника Управног одбора СКД-а Милована Марчетића је да оставке девет чланова за годину дана нису никакав скандал и да се у данашње време људи учлањују и ишчлањују из различитих удружења по својој слободној вољи.

– Нисмо више у социјалистичком периоду, када је иступање из неких организација било скандалозно, међутим, сада нико не спомиње и достигнућа СКД-а, то што смо постигли репрезентативност као друштво и добили своје просторије, што смо успешно организовали међународну књижевну колонију Чортановци, што је успешно штампан „Књижевни магазин”, који је све бољи, што је прошле године учлањено 22, а ове 16 нових писаца. Дакле, више се људи учлањује него што се ишчлањује. Ипак, оставка девет чланова је у центру пажње иако је пола тих оставки поднесено због личних размимоилажења међу члановима, а не због друштва, док је пар поднесено због тога што СКД наводно није имао став поводом случаја „Угричић” – објаснио је Марчетрић.

----------------------------------------------

Саопштење Српског књижевног друштва

Из СКД послат нам је извештај у коме је наведено да су писмене оставке на чланство у овом удружењу током 2011. године послали Радослав Петковић, Радмила Лазић, Срђан Тешин, Владислава Гордић-Петковић, Тихомир Брајовић и Зоран Живковић, а Андрија Матић, Александар Новаковић и Боривоје Адашевић у јануару 2012. Управни одбор је 18. априла 2011. године члановима СКД послао саопштење поводом оставки Радослава Петковића, Радмиле Лазић, Срђана Тешина и Владиславе Гордић-Петковић и, изражавајући добру вољу, поменутим члановима у оставци послао писма у којима им је предложено да своје оставке повуку и да и даље буду чланови СКД.

„Ниједно од четворо колега није прихватило наш предлог, а колегиница Радмила Лазић нам је још једном послала своју оставку. На оставку Тихомира Брајовића Управни одбор такође је послао одговор, не слажући се с паушалним оценама изнесеним у тексту оставке. На остале оставке Управни одбор није одговарао”, каже се између осталог у саопштењу СКД, yз напомену да Управни одбор Српског књижевног друштва те оставке прихвата као њихову слободно изражену вољу и предлаже и Скупштини да их прихвати.

Марина Вулићевић, Политика